U današnjem članku vam pišemo na temu mladosti koja se ne meri brojem godina. Ovo je priča o ženi koja svojim stavom prema životu podseća da lepota ne stanuje u savršenstvu, već u načinu na koji neko živi svaki dan.U nastavku više…
Iako ima 60 godina, Klarisa gde god da se pojavi izaziva isto pitanje – kako je moguće da izgleda toliko mlađe.
Ljudi joj često ne veruju kada kaže koliko ima godina, a neki je čak mole da im otkrije tajnu koja briše vreme sa lica.
U svetu u kome se svaka bora analizira, popravlja i skriva, ona deluje kao neko ko ide potpuno suprotnim putem – mirno, bez opravdavanja i bez potrebe da se ikome dopadne.
- Ono što posebno zbunjuje javnost jeste činjenica da Klarisa ne koristi botoks, filere niti bilo kakve estetske intervencije. U vremenu kada su takvi zahvati postali gotovo podrazumevani, njen izgled deluje kao mala misterija. Međutim, ona tu misteriju ne mistifikuje, već je objašnjava vrlo jednostavno – mladost nema veze sa onim što se stavlja na lice, već sa onim što se nosi u glavi.
Klarisa je svesna da je mladolik izgled danas gotovo opsesija. Lepota se često svodi na liste mana koje treba ispraviti, a starenje se predstavlja kao neprijatelj. Upravo zbog toga njena poruka nailazi na snažan odjek – jer ne obećava čudo, već nudi iskrenost. Ona ne tvrdi da je savršena, niti da je pronašla magičnu formulu, već govori o životnim izborima koji se vremenom vide.
Jedan od najvažnijih aspekata njenog života jeste način razmišljanja. Klarisa veruje da je mladalački duh presudan. Ona se ne boji da bude pomalo nezrela, da se smeje glasno, da se raduje sitnicama i da ne shvata sve previše ozbiljno. Upravo tu „nezrelost“ često navodi kao svoju prednost, jer joj pomaže da ne nosi teret godina na leđima.
- Pored mentalnog stava, ona ne beži ni od razgovora o navikama koje su oblikovale njen izgled i zdravlje. Već dugi niz godina izbegava sunce, priznajući da je to lekcija koju je naučila s vremenom. Koža pamti sve, kaže ona, i zato smatra da je zaštita od sunca jedna od najvažnijih odluka koje je donela.
Alkohol je iz njenog života nestao još u ranim tridesetim, dok je cigarete ostavila još ranije. Te promene nisu došle preko noći, ali su ostavile dugoročan trag. Klarisa ne propagira stroge režime niti savršen balans, ali naglašava da doslednost u malim odlukama pravi veliku razliku na duže staze.
- Fizička aktivnost je deo njenog života, ali bez pritiska i opsesije. Ona vežba jer želi da se oseća dobro u svom telu, a ne da bi ispunila nečija očekivanja. Taj odnos prema telu – bez kazne, bez forsiranja – dodatno doprinosi njenoj energiji, koja se primećuje već pri prvom susretu.
Važan deo njenog života zauzima i duhovnost. Klarisa često govori o molitvi, zahvalnosti i unutrašnjem miru kao stubovima na kojima stoji njen svakodnevni balans. Mir koji dolazi iznutra, prema njenim rečima, najlepše se vidi spolja. To je ona tiha stabilnost koja se ne može našminkati, ali se lako prepozna.
- Reakcije žena koje prate njenu priču pokazuju koliko je ovakav pristup osvežavajući. Mnoge priznaju da se plaše starenja, da ih brinu promene koje dolaze s godinama, ali u Klarisinim rečima pronalaze utehu. Njena priča ne briše strah, ali ga umanjuje, jer pokazuje da godine ne moraju biti kazna.
Ova priča ne slavi večnu mladost, već prirodno starenje sa dostojanstvom i radošću. Klarisa ne pokušava da zaustavi vreme, već da ga živi punim plućima. Upravo zbog toga njen izgled deluje kao posledica, a ne kao cilj.
- Na kraju, njena poruka je jednostavna, ali snažna – godine su samo broj ako im ne dozvolimo da definišu ko smo. Jer prava mladost ne počinje na koži, već u srcu, u mislima i u hrabrosti da se ostane svoj bez obzira na datum rođenja.
